Smilje

Opis

Kod nas u Srbiji jako retka biljka, međutim ne verujem ko da još nije čuo za smilje. Radi se o poznatoj mediteranskoj biljci koja uspeva bukvalno svuda, a preovladava na mediteranu.Osim što dekorativna biljka i veoma lepa, kao i višegodišnja biljka, u medicini ima brojnu namenu i primenu. Inače cvet joj nikad ne vene i nakon branja. Tako da je odlična za sušene aranžmane. Danas se veoma koristi u kozmetičkoj industriji radi svog veoma visokokvalitetnog ulja koje izuzetno blagotvorno utiče na smanjenje bora i mekšanju kože. U medicini smilje ima veoma široko delovanje koje utiče na poboljšanje čitavog organizma.

Čaj od smilja zaboravljen je lek za poticanje izlučivanja žuči i čišćenje jetre. U tom pogledu jednako je učinkovit kao i puno poznatije biljke – artičoka, čičak, koren maslačka ili sikavica. Pojačava i stvaranje probavnih sokova u želucu (stomahik) te lučenje probavnih enzima iz gušterače. Stoga je idealno prirodno rešenje za sve one koji pate od problematične probave. Narodna medicina tradicionalno preporučuje čaj od smilja za lečenje disajnih organa i kašlja, za osetljivost nosne sluznice, alergije i glavobolje, reumatske tegobe, bolesti kože (oblozi i ispiranje).

Priprema čaja: 3 velike kašičice svhog smilja prelijte s 1/2 litre kipuće vode. Ostavite preko noći i ujutro procedite. Pijte 3 puta na dan, pre obroka.

Inače zbog velike potražnje smilja u kozmetičkoj industriji ova biljka je danas ugrožena i retko je ima u prirodi, tako da se njeno branje zakonom reguliše. Inače proizvodnja smilja danas je veoma unosan posao, a kod nas u Srbiji to jako retko ko proizvodi. Svako ko se odluči za proizvodnju neće pogrešiti, jer je jako tražena biljka i ima dobru cenu, a slabo se proizvodi osim u Hercegovini i Dalmaciji.

Smilje voli zemljasto-kameniti teren i površine koje su ceo dan izložene suncu, naravno nije neophodan kamen, mada je veoma poželjan.

SEJANJE I PROIZVODNJA: Smilje je najbolje sejati u kontejnere za proizvodnju rasada.U svako polje se stave otprilike po 10 semenki na vrh noža, jer je seme sitno. Prekrijete seme sa jako tankim slojem zemlje koliko da se semenke ne vide, sa možda 1 milimetar debljine, ne više. Kada posejete seme preko saksije stavite najlon radi zadržavanja vlage i podizanja temperature. Kad seme isklija, skinite najlon. Čim porastu malo, biljke možete da pikirate u saksije, pa kad porastu jos iz saksija da ih posadite u baštu. Gledajte da zemlja ima stalno vlagu, a pogotovo površina, ali opet nesme biti previše vlage. Znači bitna je toplota i vlaga kao i svetlost. U bašti se sade 50 cm bilja od bilje a 70 cm između redova. Naravno može da se sadi i u saksiji, radi hobija. Biljke podnose jake suše, s obzirom da se bilja sa mediterana prilično brzo raste.