Komorač

Opis

U kulinarstvu se koristi veoma zadebljana glavica pri dnu stabljike, stabljika, lišće i seme. Listovi i stabljika dodaju se kao dodatak salatama, a nezreli zeleni listići za pripremu kiselih krastavčića, povrća i kiselog kupusa. Glavica se koristi za jelo pojedinačno ili u kombinacijama, odličan je dodatak salatama, a kuvana se obično jede sa nekim prelivom. Koren sadrži oko 18% biljnog ulja, 5% šećera i 20% proteina. Listovi su slatkastog i veoma aromatičnog ukusa. Koriste se kao začin sirovi ili kao dodatak kuvanim jelima, za umake, supe i marinade. Seme se koristi kao dodatak sirovoj hrani, hlebu i pecivima, konzervisanom povrću, dajući im slatkastu osvežavajuću aromu. Dodaje se plodovima mora, ribi, umacima, hlebu i td. Svi delovi imaju sladak ukus i prijatan miris koji potiču od fenolnog jedinjenja anetola koji ima antiseptično dejstvo.
Lekoviti su koren, nadzemni deo biljke u leto, a seme kad dozri. Lekovita svojstva komorača osvežava, pospešuje probavu, jača apetit. Koristi se u lečenju kašlja, bolova u prsima, grčeva, vetrova, prehlade i gripa. Delotvoran je kod nadutosti, zatvora, problema sa crevima, disajnih organa (razredjuje sluz). Koristan je kod lečenja bolesti bubrega i želuca. Pojačava stvaranje mleka.

Komorač se lako uzgaja, seje se direktno nakon opasnosti od mraza tako što se prekrije tankim slojem zemlje, ili iz rasada, što je bolja varijanta, da bi se postigla veća klijavost. Ako se uzgaja rasad, seje se u neko rastresito zemljište pa kad biljke porastu oko 10 cm presadjuje se sve sa zemljom iz čaše ili kontejnera na stalno mesto. Biljke niču brzo, za oko 7-10 dana. Klija već na 5 stepeni C a optimalno je oko 20 stepeni. Najbolji prinos se ostvaruje na rastresitom, humusom bogatom zemljištu.Komorač je dvogodišnja biljka i druge godine daje seme. Seje se u šestom mesecu.