Buhač ”Prirodni Bioinsekticid“

Opis

Buhač ili Buvač je višegodišnja žbunasta biljka koja može da naraste i do 80 cm. Na jednoj biljci formira se veliki broj jednogodišnjih stabala na čijem vrhu se formiraju cvetovi bele boje i intenzivnog mirisa. Veoma je cenjena biljka koja sadži supstance piretrin i cinerin koji imaju insekticidno i repelentno dejstvo. U industrijskoj proizvodnji koristi se za dobijanje bioinsekticida.
U biobaštovanstvu buvač je veoma cenjena biljka, jer ima repelentno dejstvo na mnoge štetne insekte. Svojim mirisom odbija štetnike, pa je poželjno saditi je na mesto gde se planira proizvodnja kupusnjača, rotkve, rotkvice, salate, spanaća i blitve. Kako je višegodišnja vrsta, najbolje je saditi je duž leja ili na obodu bašte.
Jak miris njegovih cvetova odbija buvača, mrave, vaši, muve, stenice, krompirovu zlaticu.

Izrada insekticida u tečnom stanju:
150-200 g suvih cvetova buhača preliti sa 10 l kipuće vode, neka odstoji jedan dan. Procediti i koristiti u omeru 50:50 ili svežih 1 kg na 10 l vode. Ovo je količina za velike vrtove, ako želite koristiti buhač za balkonsko cveće, dovoljna vam je 1 l tečnosti.

Izrada insekticida u praškastom stanju:
Za branje dozrijeva, stabljika se beru samo zreli cvetovi, a najbolje branje je ručno, jer se tada može birati. Ubrani cvetovi se osuše i melju u fini prah. Odmah potom mogu poslužiti kao insekticid (za životinje, a njime se mogu zaprašivati i sve biljke). Deluje trenutno, što znači da nakon razgradnje ne ostavlja trag. Istraživanja pokazuju da na njega insekti ne postaju otporni kao na hemijske insekticide.

Buvač dobro uspeva u toplom, sunčanom i dovoljno vlažnom području. Podnosi niže temperature, šta više negativne temperature u toku zimskog perioda utiču na pojavu većeg broja cvetnih glavica u narednoj godini, a cvetovi su glavni deo ove biljke koji se eksploatiše. Nedostatak svetlosti negativno utiče na biljku, zahteva dobro osunčana mesta. Ima dubok korenov sistem, vlagu dobro iskorištava i može podneti sušni period.

Rasad za sadnju može se proizvesti iz semena ove biljke u lejama tokom februara, do kraja aprila. Rasad za rasađivanje dostiže za nekoliko needelja, s tim da semenu treba da proklija oko 20 dana.

Rasađuje se na razmak između biljaka 20-40 cm, a među redovima 40-70 cm. Prve godine Buvač slabo cveta i donosi mali rod. Svake naredne godine sve više i više se grana i širi korenom i semenom. Znači kada je jednom posejete na određenom mestu imaćete je uvek. I svake godine sama će se razmnožiti. Nekada se ova biljka proizvodila u Dalmaciji na oko 2000 hektara.

Cvetanje počinje krajem maja i traje do jula (to zavisi kada ga posejete).

Berba se obavlja po sunčanom i suvom vremenu. Sušenje cvetova se može vršiti prirodno, gde se nakon jednog dana sušenja na suncu prenose u suvu i promajnu prostoriju do potpunog sušenja.

Latinski naziv za ovu biljku je: Chrysanthemum cinerariifolium Vis. Inače, pripada porodici hrizantema. Buhač se takođe koristi i u narodnoj medicini kao jako delotvorna biljka, o tome više možete da pročitate na internetu.